<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<!DOCTYPE article PUBLIC "-//NLM//DTD JATS (Z39.96) Journal Publishing DTD v1.2 20190208//EN" "http://jats.nlm.nih.gov/publishing/1.2/JATS-journalpublishing1.dtd">
<article article-type="research-article" dtd-version="1.2" xml:lang="ru" xmlns:mml="http://www.w3.org/1998/Math/MathML" xmlns:xlink="http://www.w3.org/1999/xlink"><front><journal-meta><journal-id journal-id-type="issn">2408-932X</journal-id><journal-title-group><journal-title>Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования</journal-title></journal-title-group><issn pub-type="epub">2408-932X</issn></journal-meta><article-meta><article-id pub-id-type="doi">10.18413/2408-932X-2018-4-2-0-1</article-id><article-id pub-id-type="publisher-id">1443</article-id><article-categories><subj-group subj-group-type="heading"><subject>ИССЛЕДОВАНИЯ</subject></subj-group></article-categories><title-group><article-title>ЛЕСНИНСКИЕ СЕСТРЫ И ИХ ДУХОВНАЯ РАБОТА В СЕРБИИ  В НАЧАЛЕ ХХ ВЕКА</article-title><trans-title-group xml:lang="en"><trans-title>SISTERHOOD OF THE LESNA CONVENT AND THEIR SPIRITUAL WORK IN SERBIA IN THE BEGINNING OF THE 20th CENTURY</trans-title></trans-title-group></title-group><contrib-group><contrib contrib-type="author"><name-alternatives><name xml:lang="ru"><surname>Маркович</surname><given-names>Деян</given-names></name><name xml:lang="en"><surname>Marković</surname><given-names>Dejan</given-names></name></name-alternatives><email>dejan.markovic@filfak.ni.ac.rs</email></contrib></contrib-group><pub-date pub-type="epub"><year>2018</year></pub-date><volume>4</volume><issue>2</issue><fpage>0</fpage><lpage>0</lpage><self-uri content-type="pdf" xlink:href="/media/humanities/2018/2/4-17.pdf" /><abstract xml:lang="ru"><p>Октябрьская революция в России обусловила тяжелое положение в Русской Православной Церкви, и многие русские священнослужители эмигрировали в тогдашнее Королевство сербов, хорватов и словенцев (1918&amp;ndash;1929). Принявшие Сербию как свой второй дом, русские взяли на себя активную роль, помимо прочего, в учреждении монастырей и обновлении духовной и культурной жизни сербов. Русские священнослужители, перебравшиеся в сербские края, оставили огромный вклад в сербской культурной и духовной жизни. Нет однозначных и точных сведений об общем их количестве, так как многие из них оказались в Сербии транзитом и не регистрировали свое пребывание в государственных органах. Их распределяли в различные епархии Сербской православной церкви, без какого-либо централизованного учета.

В это время традиция женских монастырей в Сербии угасала из-за очень тяжелых условий для их деятельности под турецким игом. В составе волны русской эмиграции 1920-ых годов особое место занимают 80 сестер Леснинского Богородичного монастыря во главе с игуменьей Екатериной, которые с разрешения СПЦ поселились в монастыре Хопово на Фрушской горе. Это сестричество оставило огромный след в развитии сербского монашества, подняло духовность на новый уровень, обновило запустелые монастыри периода турецкой оккупации и дало глоток новой жизни полуугасшему сербскому женскому монашеству. Благодаря им появились другие женские монастыри, сербско-русские или только русские, в которых игуменьями были поставлены воспитанницы матушки Екатерины. Таким образом, она стала родоначальницей современного сербского женского монашества.</p></abstract><trans-abstract xml:lang="en"><p>The October Revolution in Russia led to a difficult situation in the Russian Orthodox Church and caused many Russians to emigrate to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (1918-1929). By accepting Serbia as its second homeland, Russians participated, among other things, in the foundation of monasteries and restoration of entire spiritual and cultural life of Serbs. The Russian clergy who fled to the Kingdom of SHS have left an idelible mark on Serbian spiritual life and culture. There is no precise data on the total number of these clergy, since many of them came to Serbia only in transit, and did not have to apply to the state authorities for service. They were placed under the authority of the Serbian Orthodox Church in a number of eparchys, without keeping centralized record of their tenure.

The tradition of convents in the region was slowly extinguishing at that time, due to very difficult conditions for such activity under Turkish rule. In a wave of Russian emigration from 1920&amp;rsquo;s, 80 nuns from the Lesna Convent of the Most-Holy Mother of God are standing out, led by hegumenia Yekaterina. With the permition of the Serbian Ortodox Church, they settle the monastery Hopovo in Fruska Gora. They leave an indelible mark in the development and direction of Serbian monasticism, raise spirituality and life in general, restore abandoned monasteries from the period of slavery under the Turks, and give new life to the declining Serbian female monasticism. Thanks to their effort, other Serbo-Russian or only Russian convents start to appear, where pupils of mother Yekaterina were appointed hegumenias. Therefore, she became the founder of modern Serbian female monasticism.</p></trans-abstract><kwd-group xml:lang="ru"><kwd>сербское женское монашество</kwd><kwd>Леснинский монастырь</kwd><kwd>русская духовная эмиграция</kwd><kwd>игуменья Екатерина</kwd><kwd>монастырь Хопово</kwd></kwd-group><kwd-group xml:lang="en"><kwd>Serbian female monasticism</kwd><kwd>Lesna Convent of the Most-Holy Mother of God</kwd><kwd>nun sisterhood</kwd><kwd>hegumenia Yekaterina</kwd><kwd>Hopovo</kwd></kwd-group></article-meta></front><back><ref-list><title>Список литературы</title><ref id="B1"><mixed-citation>Арсеньев,&amp;nbsp;А. Руска интелигенција у Војводини. Културни, просветни и привредни оквири делатности, Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова. Том&amp;nbsp;1. Београд, 1994.</mixed-citation></ref><ref id="B2"><mixed-citation>Арсеньев,&amp;nbsp;А.Б. У излучины Дуная: Очерки жизни и деятельности русских в Новом Саду / Под ред. В.Б.&amp;nbsp;Кудрявцева. М.: Русский путь, 1999. 253&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref><ref id="B3"><mixed-citation>Гатало,&amp;nbsp;А. и Јеремић,&amp;nbsp;Ј. Света срска гора, Монаштво // Фрушка Гора. Београд, 2007.</mixed-citation></ref><ref id="B4"><mixed-citation>Кашић,&amp;nbsp;Д. Школе и учитељи // Историја школе и образовања код Срба. Београд, 1974.</mixed-citation></ref><ref id="B5"><mixed-citation>Кончаревић,&amp;nbsp;К. Рускао монаштво у егзилу // Православље. 2007. №&amp;nbsp;978. С.&amp;nbsp;22-25.</mixed-citation></ref><ref id="B6"><mixed-citation>Кончаревић,&amp;nbsp;К. Утицај руске миграције на обнову и развој српске монашке духовности // Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књ.&amp;nbsp;7. Београд: Институт за теолошка истраживања, 2010. С.&amp;nbsp;36-47.</mixed-citation></ref><ref id="B7"><mixed-citation>Манухина,&amp;nbsp;Т.Н. Георгиевский Митрополит Евлогий. путь моей жизни. воспоминания Митрополита Евлогия (Георгиевского). Париж: YMCA-PRESS, 1947. 679&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref><ref id="B8"><mixed-citation>Мрђеновић,&amp;nbsp;Д. Прва српска игуманија после средњег века / монахиња Теодора (Васић). Белград: Издательство Скенер студио, 2016. 112&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref><ref id="B9"><mixed-citation>Поповић,&amp;nbsp;Ј. Из апокалипсиса наших дана // Хришћански живот. 1927. VI. №&amp;nbsp;10-12. С. 209-243.</mixed-citation></ref><ref id="B10"><mixed-citation>Поповић,&amp;nbsp;Ј. О њој &amp;ndash; необичној Рускињи међу нама обичнима // Хришћански живот. 1925. IV. №&amp;nbsp;12. С.&amp;nbsp;543-547.</mixed-citation></ref><ref id="B11"><mixed-citation>Радовић,&amp;nbsp;А., Војиновић,&amp;nbsp;Х. Обнова и развој женског монаштва // Годишњак Српске Православне Цркве 1920-1970: Споменица о 50-годишњици васпостављања српске патријаршије. 1971. С.&amp;nbsp;333-343.</mixed-citation></ref><ref id="B12"><mixed-citation>Радовић,&amp;nbsp;Р. Историја српског женског монаштва. Београд: Гласник СПЦ, 1963. С.&amp;nbsp;20-27.</mixed-citation></ref><ref id="B13"><mixed-citation>Семёнов,&amp;nbsp;В.И. Идеи С.А.&amp;nbsp;Рачинского как основа создания гуманистических воспитательных систем сельских школ // Гуманистические воспитательные системы вчера и сегодня (в описаниях их авторов и исследователей) / ред.-сост. Е.И.&amp;nbsp;Соколова; под общ. ред. д-ра пед. наук Н.Л.&amp;nbsp;Селивановой. М.: Пед. об-во России, 1998. 336&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref><ref id="B14"><mixed-citation>Сибиновић,&amp;nbsp;М. Руска емиграција у српској култури XX века &amp;ndash; значај, оквири и перспективе проучавања // Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, Том&amp;nbsp;1. Београд, 1994.</mixed-citation></ref><ref id="B15"><mixed-citation>Средојевић,&amp;nbsp;А. Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930): Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет, 2013. 726&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref><ref id="B16"><mixed-citation>Суботић,&amp;nbsp;Д. Епископ Николај и православни богомољачки покрет. Београд: Нова Искра, 1996.</mixed-citation></ref><ref id="B17"><mixed-citation>Ћирковић,&amp;nbsp;С. Учитељи и училишта, Историја школе и образовања код Срба. Београд: Историјски музеј Србије, 1974.</mixed-citation></ref><ref id="B18"><mixed-citation>Шематизам источно православне српске патријаршије по подацима из 1924 године. Сремски Карловци: Издање Св. архијерејског синода, 1925.</mixed-citation></ref><ref id="B19"><mixed-citation>Breje,&amp;nbsp;L. Vizantijska civilizacija. Beograd: Nolit, Biblioteka Književnost i civilizacija, 1976. 550&amp;nbsp;с.</mixed-citation></ref></ref-list></back></article>