2408-932XНаучный результат. Социальные и гуманитарные исследования2408-932X10.18413/2408-932X-2019-5-2-0-21722ИССЛЕДОВАНИЯРУССКАЯ МУЗЫКАЛЬНАЯ ЭМИГРАЦИЯ В СЕРБСКОЙ ПРОВИНЦИИ: РУССКИЙ ВКЛАД В РАЗВИТИЕ МУЗЫКАЛЬНОЙ ЖИЗНИ В НИШЕ В ПЕРИОД МЕЖДУ ПЕРВОЙ И ВТОРОЙ МИРОВЫМИ ВОЙНАМИTHE RUSSIAN MUSICAL EMIGRATION IN THE SERB PROVINCE: RUSSIAN CONTRIBUTION TO THE DEVELOPMENT OF MUSICAL LIFE IN NIŠ BETWEEN TWO WORLD WARSЦветковичСоняCvetkovicSonjacvetkos@mts.rs20195200

Работа посвящена вкладу русской эмиграции в музыкальную жизнь Ниша, города на юго-востоке Сербии, который в период между двумя мировыми войнами представлял собой по отношению к Белграду и другим крупным городам Королевства Югославия (Нови-Сад, Сараево, загреб, Любляна) провинцию, а вместе с тем – в ключе данной проблематики – и мало исследованную территорию. Рассматривая на основе текстов местной печати того периода опыт эмиграции на микроуровне и механизм ее культурной и художественной интеграции в новую среду, мы попытались определить роль русских профессиональных музыкантов и любителей в формировании и развитии различных аспектов музыкальной жизни Ниша (хорового, инструментального, вокального, музыкально-сценического исполнения и музыкальной педагогики). Культурная атмосфера города, которая в предыдущие десятилетия зиждилась на выжившей в условиях многовекового османского доминирования национальный традиции, благодаря бежавшей русской интеллигенции в период между двумя мировыми войнами в значительной мере обогатилась и была осовременена не только элементами русской духовности и художественной креативности, но и тенденциями западноевропейской музыкальной практики.

The paper discusses the contribution of the Russian emigration to the musical life of Niš, a town in southeast Serbia, which in the interwar period, compared to Belgrade and other major cities of the Kingdom of Yugoslavia (Novi Sad, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana), was a peripheral, therefore, in case of this topic an unexplored area. Researching the experience of the emigration on a micro-level and mechanisms of their cultural and artistic integration in a new environment, based on articles from the local press of this time, we sought to determine the role of Russian professional and amateur musicians in shaping and advancing different aspects of musical life in Niš (choir, instrumental, vocal and stage-music performance and music pedagogy). Cultural environment of the town, which in the previous decades was formed and established on the national tradition, survived under the centuries of Ottoman domination, thanks to the Russian refugee intelligence in the period between the two world wars has greatly enhanced and modernized not only by the elements of Russian spirituality and artistic creativity, but also by the achievements of Western European musical practice.

русская музыкальная эмиграцияСербия между мировыми войнамиНишмузыкальные учрежденияхоровая музыкаоперабалетмузыкальное образованиеRussian musical emigrationSerbia between two world warsNišmusical institutionschoir musicoperaballetmusic educationСписок литературыАрсењев, А. «Показаћемо да и овде, далеко иза граница отаџбине, живи моћ стварања...». Руски уметници у Краљевини Југславији // Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 1994. № 15. С. 191–209.Арсењев, А. Руска интелигенција у Војводини. Културни, просветни и привредни оквири делатности // Сибиновић, М., Межински, М., Арсењев, А. (ур), Руска емиграција у српској култури XX века, зборник радова, II том. Београд: Филолошки факултет, 1994. С. 71–92.Арсењев, А. Самовари у равници: руска емиграција у Војводини. Нови Сад, Футог: Змај, Уметничка радионица «Завештање», 2011.Дрча, Н. Руски ликовни уметници – емигранти у Нишу // Пешић, Д. (гл. и одг. ур), Зборник Народног музеја у Нишу. Ниш: Народни музеј, 2001. № 10. С. 241–267.Ђорђевић, А. Сучељавање српских и руских културно-уметничких пракси на оперској сцени Народног позоришта у Београду у периоду између два светска рата // Култура. 2016. № 150. С. 239–253.Захарченко, В.Г. Из истории Кубанского казачьего хора: материалы и очерки. Краснодар: Диапазон-В, 2006.Илић, П.Н. Руски емигранти у лесковачком крају после 1917 године. Лесковац: ФИЛЕКС, 2003.Јовановић, М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд: Стубови културе, 1996.Јовановић, М. Руска емиграција на Балкану 1920–1940. Београд: Чигоја штампа, 2006.Кековић, А., Чемерикић, З. Модерна Ниша – архитектура стамбених и јавних објеката Ниша и Нишке Бање, 1920–1941. Ниш: Друштво архитеката, 2006.Медведев, М. Племенити тонови Љубов Страховскаје у музичком животу Ниша // Нишки весник. 2000. № 6. С. 8–9.Милачић, Д. Концерат г-ђе Андрић // Нишки гласник. 1923. 16 март. № 32. с. 3.Мосусова, Н. Руска уметничка емиграција и музичко позориште у Југославији између два светска рата // Сибиновић, М., Межински, М., Арсењев, А. (ур), Руска емиграција у српској култури XX века, зборник радова, II том. Београд: Филолошки факултет, 1994. С. 139–149.Павловић, М. Институционализовање Опере (и Балета) у Народном позоришту у Београду и руски уметници // Сибиновић, М., Межински, М., Арсењев, А. (ур), Руска емиграција у српској култури XX века, зборник радова, II том. Београд: Филолошки факултет, 1994. С. 153–169.Петровић, В. Руски оперски певачи и београдска музичка критика и публика // Сибиновић, М., Межински, М., Арсењев, А. (ур), Руска емиграција у српској култури XX века, зборник радова, II том. Београд: Филолошки факултет, 1994. С. 171–177.Сибиновић, М., Межински., М, Арсењев, А. (ур), Руска емиграција у српској култури XX века, зборник радова, I и II том. Београд: Филолошки факултет, 1994.Турлаков, С. Руски уметници у Београдској опери. Театрон, 1994, № 84/85/86. С. 125–131.Цветковић, С. Музичка пракса у Нишу од краја XIX века до почетка Другог светског рата – идеолошки, културни и уметнички контекст. Ниш: Универзитет у Нишу, Факултет уметности, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, 2015.Milin, M. The Russian musical emigration in Yugoslavia after 1917 // Musicology, 2003. № 3. Pp. 65–80.Vesić, I. The role of Russian emigrants in the rise of popular music and culture in Belgrade between two world wars // I. Medić, I., Tomašević, K. (Eds.), Beyond East and West Divide: Balkan music and its poles of attraction. Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2015. Pp. 101–115.